О школи

Основна школа “Свети Сава“ се налази у селу Какмуж, које се простире са лијеве стране ријеке Спрече у  подножју планине Озрен, на надморској висини од 150 до 489 м.

Какмуж као мјесна заједница припада општини Петрово (Република Српска) која обухвата сјевероисточни дио планине Озрен. Као и остала озренска села састоји се из доњег равнијег дијела у долини ријеке Спрече и горњег брдовитог. Становништво је више сконцентрисано у равници и на прелазу у равничарски дио. Какмуж чине засеоци Алуге, Пјескуље, Поточани, Баре, Волујак, Средина, Ивановићи, Мекиљица, Међаш, Лугови, Слатина. На територији мјесне заједнице Какмуж налази се бањски комплекс са новоизграђеним хотелом „Терме–Озрен“, познат по термо-минералној води чија температура достиже 39 степени, а погодна је за лијечење низа обољења. У близини бање налази се фабрика “Техногас“ која производи технички гас CO₂ .

Према подацима из архивске документације из времена аустроугарске прва школа у Какмужу постојала је од 1897. године  

Прва школска зграда у Какмужу грађена је 1924. и 1925. године средствима која је сакупио народ овог мјеста и уз помоћ општине. Школа је отпочела са радом у октобру 1925. године под називом Државна народна основна школа у Какмужу. Школском подручју су припадала села: Какмуж, Сочковац, Лохиња, Петрово Село, Брђани, јер других школа у близини није било, осим у Порјечини и Бољанићу.

 За првог учитеља у школској 1925/26. години постављена је учитељица Јустина Ластић.

Настава се одвијала редовно све до 1941. године када је почео рат. Тек школске 1945/46. године мјештани су извршили најнужније поправке на школској згради у Какмужу и направили клупе за ученике. Први ученици су били већ прерасли за школу.

Нова школска зграда грађена је од јула 1972. године, да би убрзаним радовима, добровољним радом, средствима мјесног самодоприноса, разрезом уплата од грађана мјесне заједнице и републичког кредита била обезбијеђена средства и у кратком року била завршена, те од новембра 1973. године наставља рад под називом „Владимир Роловић“. У то вријеме школски објекат је био међу најсавременијим и најмодерније опремљеним у БиХ.

У школи је активно радила ђачка задруга која је имала фарму пужева и бавила се продајом уџбеника и школског прибора за ученике школе.

Мноштво награда и признања додијељено је школи: Спомен-плакета СО Грачаница, Сребрна значка ССРН БиХ, Спомен-плакета МОИ за циклус 1976-1980., Повеља МЗ Какмуж, највеће републичко признање награда “Хасан Кикић“ из 1981. године и Плакета општине Петрово 2004. године, као признања за свеукупан рад, резултате тестирања, такмичења и осталих активности школе у мјесту, општини, регији, Републици и савезним такмичењима.

Школско подручје обухватало је Какмуж, Сочковац, Горњу и Доњу Лохињу, Карановац и од 1980. до 1991. године Босанско Петрово Село.

Долази ратна 1992. година, када се прекида са извођењем наставе у школском објекту а иста се организује по пунктовима (приватним кућама) од почетка школске 1992/1993 године, у засеоцима по скраћеном трајању часова.

Школа мијења назив у ОШ “Свети Сава“ 01. јуна 1992. године.

Наставу у школској 1993/94 години похађало је укупно 423 ученика по пунктовима

У школској 1994/95. години настава се изводи  по пунктовима за 438 ученика.

По завршетку рата ученици су се из сеоских пунктова – кућа вратили у школске просторије тако да је школске 1995/96. године нормализовано извођење наставе а наставу је похађало 406 ученика.

Посебно треба нагласити пожртвован рад наставника али и ваннаставног особља који је био „рад на првој линији“ и кретање од пункта до пункта а пјешачење је врло често било под гранатама и пушчаном ватром.

Ратни вихор оставио је своје трагове и на школском објекту у смислу оштећења прозора, фасаде, крова и слично.

У љето 2003. године услиједила је генерална санација те је уређен школски објекат централне школе и то средствима Министарства просвјете и културе РС. Захваљујући Министарству просвјете и културе РС и донаторима купљен је нови намјештај, рачунари, књиге за библиотеку. Већа количина књига за библиотеку добијена је од донатора из Лазаревца и Великих Црљена.

У 2021. години завршава се реализација пројекта Енергетске ефикасности на централној школи што обухвата замјену крова, постављање термоизолације (облагање зидова), лимарије, замјена (вањске) старе дрвене столарије са ПВЦ прозорима и обнова фасаде. Радови су финансирани од стране УНДП организације.

У централној школи се налазе три електронске учионице са инсталираном опремом и уређајима са укупно 75 умрежених рачунара за ученике, а интернет је доступан сваком ученику.

Школски објекат ПО Карановац је изграђен и почео са радом школске 1969/70. године, а прва четвороразредна школа почела је са радом 1947. године. Најдуже је била у саставу ОШ “Митар Трифуновић Учо“ у Грачаници. Основној школи “Свети Сава“ Какмуж припада од 1999. када је и реновирана захваљујући донацијама.

Од школске 2006/07. организована је предметна настава у шестом разреду чиме је заокружена друга тријада (разредно-предметна настава), а данас је то деветоразредна подручна школа. Школски објекат је дограђен са још двије учионице и тоалетима за ученике и коначно сређен 2020. године.

Дјелимично је завршено утопљавање школског објекта у подручној школи у Карановцу средствима која је донирала Република Србија преко Владе Републике Српске.

 Подручно одјељење је и петоразредна школа у Сочковцу са два комбинована одјељења. Као четвороразредна школа ради од 1931. године. Дуго је била у саставу ОШ “Митар Трифуновић“ Грачаница, а повремено ОШ “Свети Сава“ у Какмужу.

У припреми је пројектна документација за енергетску ефикасност за подручну школу у Сочковцу.

Сва три школска објекта су заштићена видеонадзором.

Традиционално се у школи посебна пажња посвећује ваннаставним активностима као што су: фолклорна секција, оркестар, новинарско-литерарна, еколошка,  рецитаторска, ликовна, спортске секције, извиђачи.

У школи активно раде Савјет ученика и Савјет родитеља.

Дан школе и школска слава слави се 27. јануара уз свечану академију, додјелу награда и признања радницима и ученицима уз присуство ученика, радника школе и гостију.

Извор: Љетопис школе, Архива школе, Земаљски музеј БиХ.